Šta bolje upija krv: keramičke pločice u predsoblju ili parket u spavaćoj sobi? Roman Zdravo, dragi ubojice! počinje slično trileru. Tek pošto napusti postelju da bi u kuhinji isekao antidepresive na četvrtinu, nepoznata žena zamahne sekirom prema krevetu još toplom od njegovog tela. Zaplet se dalje razvija kao u kutiji za mrvljenje tableta. U usamljeničkom životu izmeštenog lovočuvara najveće državne šume na krajnjem severu zemlje pojavljuje se uljez i traži osvetu. No, dok prate tuđe tragove, junaci pronalaze sebe, svoju prošlost i zločine, istovremeno se i približavajući i udaljavajući. Još je u zapaženom romanu-prvencu Dnevnik besposličara Radenko Vadanjel opisao kako pripovedača, tokom branja špargli, obuzima nepogrešivi nagon lovca. Više nema šale! Šuma, po čijim stazama sada gazimo zavedeni fatamorganama i vizijama, prostor gde su sva čula izoštrena do krajnjih granica, nateraće junake u neizdržive mimikrije prema spoljnom, opipljivom svetu, „u nutarnja stremljenja nečem suštinskom koje joj im je izmicalo iz ruku poput mokra sapuna". Premda osuđeni na nemogućnost dijaloga, naoružani do zuba u utvrđenjima sopstvenih života, likovi će postupno, majstorski vođeni predatorskom rukom pisca, biti potpuno stopljeni sa prirodom. Izgubiće osećaj za stvarnost i svedeni na meru nevidljive bube otvoriti naizgled trilersku priču ka univerzalnom i bezvremenom, suočavajući nas sa silama što nadilaze granice svakodnevnog sveta.
Mića Vujičić
