Роман је као некакав град, са сплетом улица и уличица, раскрсница, паркова, продавница, насеља, са разноразним људима који га настањују.
Да назначимо обрисе ове хумористичке романескне насеобине.
Кога сусрећемо у „Беспосличарима“?
Николу Никодијевића и Параскеву Пауновић, свакако. Никола Никодијевић и Параскева Пауновић се кроз роман крећу напоредо, обитавајући у различитим димензијама. Никола у беспосличарској, Параскева у истраживачкој.
Николу је сустигао зао удес. Силом прилика, бачен је у беспосличаре. Лишен посла, нашао се у небраном грожђу. Покушава да се некако искобеља, али никако да се опасуљи шта га је и зашто снашло, ни шта би са собом. Остао је и без прихода, и без друштвеног статуса, али и без оног ритма који му је осмишљавао и испуњавао, или наизглед осмишљавао и испуњавао, живот. Никола, по природи, није доколичар, успешно се одупире изазовима слободе иако га повремено саблажњавају. Нико на на те изазове није сасвим имун. Промена за њега није прилика, већ опасност, иако би и сам, можда, пожелео да је другачије.
Никола покушава да се врати у радни ритам и јарам и притом упада у низ уврнуто-комичних ситуација.
Одлази, рецимо, у Завод за беспосличаре, где има посла са бројним заводницама. Завод нуди бројне програме обуке, преквалификације, доквалификације. Од обуке у прескакању препона, што подиже борбени дух и јача самопоуздање, до курсева кувања, шивења, израде веб сајтова и ходања по жици. Ако своју будућност види у тамањењу бува, и за то имају обуку. Најважније је да буде активан, да узме своју судбину у своје руке.
Може да бира и мис Завода, али и да конкурише за мистера ове установе.
Завод ће му понудити и Радосни одлазак, као дефинитивно решење беспосличарског питања. Хоће ли ово решење Никола прихватити? На олакшање свих?
Вежба самопоуздање, трага за огласима на интернету, али махом не испуњава строге услове, коље га крштеница. Има и слабо време на сто метара, не успева да истрчи за мање од дванаест секунди а један упосленик мора бити кадар стићи и утећи на страшном месту постојати.
На женино наваљивање, посеже и за школским другом, друг је на положају. Жена га брижно припрема за тај разговор, обука је строга и захтевна, улог велики.
За ствар по Николу Никодијевића буде још грђа, задужен је до гуше. Знамо како то иде, позајмица по позајмица, подужица по подужица, човек је увек негде кратак али је ту банка, човеков најбољи пријатељ, да му се нађе у невољи. Рука која даје ће, међутим, постати рука која хвата за грло, па стеже ли стеже.
Банка иште своје, дугови се не опраштају. Ако је човек смртан, дуг је бесмртан.
Никола покушава да се нагоди са банком, како је то ишло и на шта је изашло описано је у роману. И то потанко. Иако је несрећа дебела. Постао је сопствени залог.
Има ли спаса Николи Никодијевићу? Хоће ли се извући? Хоће ли, можда, постати планетарна звезда? Хоће ли намлатити силне паре рекламирајући доње рубље марке jobless?
Параскева Пауновић је друга прича. Бацила је у сливник кључеве стана, који је уједно и тамница, и кренула у истраживање. Постала је самостални истраживач, метафизичарка на делу. Одиже покров света да установи шта је испод и иза привида свакодневице. Гони је знатижљеља, покреће слобода. Жели да се одигне, победи силу теже, закуца на врата неба.
Ту је и, надасве весели, министарски савет који ради у саставу: министар полиције и просвете, министар финансија и филантопије, министар културе и космологије, министарка пољопривреде и правде, министарка енергетике и ентузијазма, министарка саобраћаја и спорта, министарка војске и вера, министар машиноградње и метаболизима, министар привреде и палачинки. Ту је, наравно, и премијер који, кутлачом, дели утеху напаћеном народу. Ту је председник који прориче будућност. Ту је престолонаследник. Ту су народни посланици.
Ту је и незаобилазна лутрија. Најпопуларније игре на срећу су шамарица и полицајка.
Ту су и банке наше незаобилазне. Кредити насушни, камате неизбежне.
Све у свему, хранљиво штиво о нашим уврнутим животима.
Роман је као некакав град, са сплетом улица и уличица, раскрсница, паркова, продавница, насеља, са разноразним људима који га настањују.
Да назначимо обрисе ове хумористичке романескне насеобине.
Кога сусрећемо у „Беспосличарима“?
Николу Никодијевића и Параскеву Пауновић, свакако. Никола Никодијевић и Параскева Пауновић се кроз роман крећу напоредо, обитавајући у различитим димензијама. Никола у беспосличарској, Параскева у истраживачкој.
Николу је сустигао зао удес. Силом прилика, бачен је у беспосличаре. Лишен посла, нашао се у небраном грожђу. Покушава да се некако искобеља, али никако да се опасуљи шта га је и зашто снашло, ни шта би са собом. Остао је и без прихода, и без друштвеног статуса, али и без оног ритма који му је осмишљавао и испуњавао, или наизглед осмишљавао и испуњавао, живот. Никола, по природи, није доколичар, успешно се одупире изазовима слободе иако га повремено саблажњавају. Нико на на те изазове није сасвим имун. Промена за њега није прилика, већ опасност, иако би и сам, можда, пожелео да је другачије.
Никола покушава да се врати у радни ритам и јарам и притом упада у низ уврнуто-комичних ситуација.
Одлази, рецимо, у Завод за беспосличаре, где има посла са бројним заводницама. Завод нуди бројне програме обуке, преквалификације, доквалификације. Од обуке у прескакању препона, што подиже борбени дух и јача самопоуздање, до курсева кувања, шивења, израде веб сајтова и ходања по жици. Ако своју будућност види у тамањењу бува, и за то имају обуку. Најважније је да буде активан, да узме своју судбину у своје руке.
Може да бира и мис Завода, али и да конкурише за мистера ове установе.
Завод ће му понудити и Радосни одлазак, као дефинитивно решење беспосличарског питања. Хоће ли ово решење Никола прихватити? На олакшање свих?
Вежба самопоуздање, трага за огласима на интернету, али махом не испуњава строге услове, коље га крштеница. Има и слабо време на сто метара, не успева да истрчи за мање од дванаест секунди а један упосленик мора бити кадар стићи и утећи на страшном месту постојати.
На женино наваљивање, посеже и за школским другом, друг је на положају. Жена га брижно припрема за тај разговор, обука је строга и захтевна, улог велики.
За ствар по Николу Никодијевића буде још грђа, задужен је до гуше. Знамо како то иде, позајмица по позајмица, подужица по подужица, човек је увек негде кратак али је ту банка, човеков најбољи пријатељ, да му се нађе у невољи. Рука која даје ће, међутим, постати рука која хвата за грло, па стеже ли стеже.
Банка иште своје, дугови се не опраштају. Ако је човек смртан, дуг је бесмртан.
Никола покушава да се нагоди са банком, како је то ишло и на шта је изашло описано је у роману. И то потанко. Иако је несрећа дебела. Постао је сопствени залог.
Има ли спаса Николи Никодијевићу? Хоће ли се извући? Хоће ли, можда, постати планетарна звезда? Хоће ли намлатити силне паре рекламирајући доње рубље марке jobless?
Параскева Пауновић је друга прича. Бацила је у сливник кључеве стана, који је уједно и тамница, и кренула у истраживање. Постала је самостални истраживач, метафизичарка на делу. Одиже покров света да установи шта је испод и иза привида свакодневице. Гони је знатижљеља, покреће слобода. Жели да се одигне, победи силу теже, закуца на врата неба.
Ту је и, надасве весели, министарски савет који ради у саставу: министар полиције и просвете, министар финансија и филантопије, министар културе и космологије, министарка пољопривреде и правде, министарка енергетике и ентузијазма, министарка саобраћаја и спорта, министарка војске и вера, министар машиноградње и метаболизима, министар привреде и палачинки. Ту је, наравно, и премијер који, кутлачом, дели утеху напаћеном народу. Ту је председник који прориче будућност. Ту је престолонаследник. Ту су народни посланици.
Ту је и незаобилазна лутрија. Најпопуларније игре на срећу су шамарица и полицајка.
Ту су и банке наше незаобилазне. Кредити насушни, камате неизбежне.
Све у свему, хранљиво штиво о нашим уврнутим животима.
Besposlicari
Besposlicari
Product Details
BN ID: | 2940155255048 |
---|---|
Publisher: | Dejan Simonovic |
Publication date: | 05/13/2018 |
Sold by: | Smashwords |
Format: | eBook |
File size: | 516 KB |
Language: | Serbian |